Corto Malteze

Korto Malteze je stripski junak, mornar-avanturista kojeg je stvorio italijanski pisac Hugo Prat. Strip je preveden na mnoge svetske jezike i široko prihvaćen kao jedan od najboljih stripova XX veka.

Korto Malteze(ime je verovatno nastalo po venecijanskom izrazu «Malteški dvor») je ležerni kapetan čije su pustolovine smeštene u prve decenije XX vijeka(1900-1920-tih). Skitnica zlatnog srca, romantični idealista, on je trpeljiv i milosrdan prema poraženima. Rođen je u Valeti 10.jula 1887. godine,kao sin velškog mornara iz Kornvola i proročice, Ciganke sa Gibraltara, urezao je u detinjstvu očevim brijačem liniju života na svom dlanu, određujući tako sudbinu kao stvar izbora. Iako se drži neutralnog stava, Korto instiktivno podržava poražene i ugnjetavane.

Korto se prvi put javlja u Pratovom stripu «Balada o Slanom moru» ( Una Ballata del Mare Salato, 1967.) o krijumčarima i piratima na Tihom okeanu. Tokom 1970. godine, Prat počinje sa objavljivanjem serije kratkih epizoda Korta Maltezea za francuski strip-magazin Pif. 1974. godine. vratio se celovitim epizodama poslavši Korta u Sibir 1918, u albumu «Korto Malteze u Sibiru» (Corte sconta detta arcana).

Hronološki, prva avantura Korta Maltezea, »Mladost» (La giovinezza), odvija se u vreme Rusko-japanskog rata. U nekoliko kratkih epizoda (objedinjenih albumima «Etiopljani», »Uvek malo dalje» i «Kelti») iskusio je Prvi svjetski rat na nekoliko udaljenih lokacija, učestvovao je u građanskom ratu u Rusiji nakon Oktobarske revolucije, a pojavljuje se i u Italiji tokom rane faze razvoje fašizma. Kako se naslućuje iz Pratovog stripa «Pustinjski škorpioni», Kortu se gubi svaki trag tokom Španskog građanskog rata.

Lik je otelotvorenje Pratovog skepticizma u pogledu nacionalnih, ideoloških i religioznih «velikih naracija». Tokom svojih putovanja Korto pomaže ljudima različitih zanimanja i porekla, poput ubice, Rusa, Raspućina, britanskog naslednika Tristana Bantama, vudu proročice, Zlatouste i češkog akademika Jeremije Štajnera. Takođe, upoznaje i sreće stvarne istorijske ličnosti, poput Džeka Londona, Ernesta Hemingveja, Hermana Hesea, Buča Kasidija, ruskog «belog» generala Romana fon Unger-Sternberga i Enver Pašu, turskog junaka i pobunjenika. On uživa veliko poštovanje svojih poznanika, što najbolje ilustruje epizoda «Zlatna kuća Samarkanda», u kojoj ga iz ruskog zatočeništva spasava lična intervencija njegovog starog prijatelja-Josifa Džugašvilija Staljina.

Kortova omiljena knjiga je «Utopija» Tomasa Mora, ali nikako ne uspeva da je pročita do kraja. Uživa u pustolovnim romanima Londona, Stivensona, Melvila, Konrada... Sam strip prošaran je brojnim citatima, parafrazama, referencama na svet literature.

Epizode Korta Maltezea kreću se od realističkih istorijskih pustolovina do okultnih, oniričnih sekvenci. On prisustvuje obaranju aviona Crvenog Barona, smrti Enver Paše, traga za blagom crnogorskog kralja Nikole, beži od fašizma iz Venecije, ali i nesvesno pomaže čarobnjaku Merlinu i keltskom bogu Oberonu da odbrane Britaniju i posećuje izgubljeni kontinent Mu.

Godine 2002, francuski «Studio Canal» snimio je crtani film "Corto Maltese : La Cour secrète des Arcanes", prema Pratovom albumu “Korto Malteze u Sibiru”.

Korto Malteze - čovek koji sanja otvorenih očiju





Ko je Korto Malteze? Iako su pisani mnogi eseji i kritike, te iako je sam Hugo Pratt dao njegovo poreklo, ispričao njegove avanture, iako smo ga upoznali kroz njegove nebrojane doživljaje u kojima je učestvovao, zašto onda uvek imam osećaj kada ga spomenem, da praktično o njemu nista ne znam? Iako je Korto izmišljena ličnost, zašto imam osećaj da je ipak stvaran i ne samo da je postojao već da i dalje postoji, da je tu. Na ovo pitanje ne znam odgovor. Kao što mnogi nisu u stanju da razmrse to tanano, ispretpleteno klupko snova koje nam je sam Hugo zamrsio. Sam strip Korto Malteze i nije u stvari strip. U suštini, bliži je nekom književnom delu, ili preciznije govoreći crtačkoj književnosti. Kao niko pre njega, Hugo Pratt, je napravio nešto sasvim novo u Korto Maltezeu. Sam Hugo Pratt je rekao da njegov crtež treba da bude pismo koje se nastavlja na ispisani tekst, da crtež i scenario treba da budu jedno! Iako Korto postoji već decenijama, možda će se tek za koju godinu uvideti kakvu je revoluciju Pratt izveo u narativnoj umetnosti, mešajući crtež sa rečju, slikarstvo sa literaturom. Ovakav spoj crteža i priče, vema je zahtevan za analiziranje i pronalazak onoga “šta je pisac hteo da kaže” tako da i sam pokušaj osvetljivanja ili približavanja dela Huga Pratta, asocira na onu definiciju pri kojoj razumeti poeziju (u ovom slučaju poetiku) znači pre svega da je nikada ne možemo dovoljno razumeti.

Korto Malteze - kakav je to strip? Mogli bismo da ga definišemo kao avanturistički strip, ali samo delimično, jer je jedna takva definicija očigledno ograničavajuća i samim tim netačna. Posredi je pre svega roman, i u isto vreme jedna vizija sveta, složena i organska, koja se razvija kroz raznolikost miljea, kulisa , situacija i događaja, koji daleko nadmašuju pojedine crtane literarne mikrokosmose, zasnovane takođe na preplitanju imaginarnog i realnog. I to je ono što je kod Korta najprivlačnije. Sve te neobjašnjive misterije, igre poluistina, fikcija realnosti i realnost fikcije, potreba za pustolovinom kao jednačinom života, rapsodiju istorije koja uokviruje sve priče Huga Pratta, magiju žena, pojavljivanje legendarnih ličnosti, prisutnost koja omogućava da se uvek kaže zbogom, sumnju kao pribežiste mudrosti, geografiju kao prostirku za snove. Korto nije običan strip. Komplikovan je. Filosofski je. Jednostavan je. Takav je. Sam Umberto Ecco je rekao: “Kad želim da se opustim čitam neki Engelsov esej, a kad želim da se angažujem čitam Korto Maltezea”. Da bi se čitao Korto čovek mora da bude krajnje skoncentrisan , ali pri tome mora da uživa u tome. U ovom stripu se ne moze uživati bez određenog intelektualnog napora, jer onda to nije to. A opet, oni koji ga čitaju površno ne udubljujući se u samo srž, ne mogu ga shvatiti, i opet to nije to. Mnogima je i dosadan, jer zahteva napor. Ali takav je. To je Korto. I oni koji su lenji bolje da ga ne čitaju.

Sam lik Korto Maltezea, deluje “normalno”, obično, svakodnevno. Ali samo zato što, budući da je delegiran od čitalaca, dejstvuje u naše ime. Međutim upravo zbog toga Korto i deluje toliko imaginarno , nestvarno. On predstavlja neku vrstu utopije, naša želja da prekoračimo granice vremena, prostora, ljubavi. Korto je neobičan, fantastičan lik, predstavlja čist mentalni aspekt: aspekt eternauta, oslobođenog ograničenja bilo koje vrste, aspekt lutalice, nomada, bez nacije i domovine osim one u kojoj je, bez korena i veza, osim onih koje je sam izgradio. Uspesi, pobede, trijumfalizmi, glavne uloge ne postoje za Korta. Razmetanja tipa “jesi me video”, ”super sam”, nisu stvorena za ovog visokog i poštenog pirata. Korto isto prihvata uloge u kojima je glavni sa onim u kojima je samo sporedni lik. Korto u svom liku ima jednu imaginarnu, filosofsku, miserioznu dimenziju - dimenziju avanture ideja i intelektualne slobode. I zato ga je teško analizirati, opisati. Jer je jedinstven i nema još jednog Korta. Korto Malteze je verovatno jedini lik iz sveta stripa, za koga se moze reći, kada se piše o njemu, da imate osećaj kao da pišete o stvarnom čoveku. Čoveku koji je postojao. Ko zna, možda i jeste? Lik koji je varljiv i nedodirljiv kao i mlad mesec koji se često pojavljuje u stripu. Kao mesec iza koga prolaze oblaci. Sam Hugo Pratt je rekao:”Nisam ja stvorio Korta. Siguran sam da je po sredi fenomen auto kombustije. On živi. Ja uostalom ne znam sanjam li ja njega ili je obrnuto”. Prema tome mogu se čak drznuti i reći da sam došao da zaključka da li Korto postoji ili ne. Ja znam. A na vama ostalima je da sami dođete do tog zaključka.